TJEDAN KOŠARKE IV. ZIMSKO PRVENSTVO ZAGREBA.

Kategorija: PRICE Ispis E-mail

Dok jos nismo nastupali u službenim natjecanjima, jer se sve svodilo na razne turnire ili nekakve sletove, imali smo privilegiju sudjelovali na Zimskom prvenstvu Zagreba.

Na tom prvenstvu KK „Jedinstvo“ bilo je jedini klub izvan današnje metropole. Najbolji nismo mogli biti jer je bili još mlada ekipa a nastupili smo i nekompletni. Tada je u Zagrebu daleko iznad nas bila Lokomotiva, današnja Cibona, sa dva reprezentativca Jugoslavije – Petričevićem i Kovačićem. Ali smo zato od novinara proglašeni za najsimpatičniju momčad. A i publiku smo dobro zabavljali. Kad nas je u jednoj tekmi Lokomotiva stisnula da nismo mogli ni disati, mi bi krenuli u napad, i kao nešto najnormalnije, u nemogućnosti da zabijemo na glavni, zabili bi na pomoćni koš sa strane, i mirno se, kao da je to najnormalnija stvar, vratili u svoju polovicu igrališta. Publika se valjala od smijeha.

Nešto me je na toj tekmi baš išlo. Par puta sam izfintirao reprezentativca Kovačića, i sakrio mu loptu na opće veselje publike, a on mi je na kraju, na što me je podsjetio Toco, (dr. A. Stipetić), jer ja imam slabo pamćenje, dobacio:

„ Zabio si Lokomotivi 30 koševa. Mali, da si malo ozbiljniji, bio bi veliki igrač“. A ta ozbiljnost bila je zapravo naš glavni problem. Jer mi smo toliko voljeli košarku, da nismo košarku igrali, nego smo se - igrali košarke.

Sa Zimskog prvenstva Zagreba imam samo ovu fotkicu.

U gornjem redu: Tomica Stipetić, Stipe Matijašić, Anton Dušek, Josip Porubić, Anton Stipetić, Nebojša Magdić, Joško Jurašić, Željo Čavrak.

Donju red: Mile Miljenović i Ivica Blažina

Evo još nekih sličica.

Malo šljakamo. Dosta nam je bilo "Crvenog", pa delamo svoje igralište. Nikoga ne prepoznajem osim sebe s lopatom . Godina je 1962..

Godina 1966. Slet "Bratstva-jedinstva".

Fotkica s našim curama. Gornji red: Perke, Tomica, Rude, Stipe, Nešo, Mile, Joško, Duško, Braco.

Cure donji red: preoznajem Radu, Ivku, Đipi, Gogu, i Ivanku. Drugima se ne mogu sjetiti imena.

Treba svakako spomenuti, da su košarku u Ogulinu, prve igrale žene. Evo i fotke te prve momčadi iz 1949. godine:

Na slici - gore s lijeva na desno: B.Kuzmanić,Z.Bićanić, B.Turković, Asja Volović,B.Škrtić, B.Tonković.

Dolje: Z.Magdić, Mara Vidnjević, Kača Markuš, Mirjana Manojlović. Sve je bilo skromno, pa i rezultati.

Nebojša Magdić

Komentari

#1 Boy 2023-03-23 16:17

Za ovu pricu o sutiranju na pomocni kos sam cuo ali mislio sam da je izmisljotina. Sad vidim da nije. Malo je uvrnuta ta generacija i nije cudo sto je kosarka bila prvi sport u gradu. Pune tribine djeluju mi danas nekako nestvarno kad na nogometnu utakmicu dodje tridesetak ljudi a slicno je i s kosarkom. Gdje su tome razlozi

Citat

#2 ADMIN 2023-03-23 18:30

Za Boya

Nije Boy izmišljotina ovo pucanje na pomoćni koš. Radili smo mi i veće gluposti. To nam je bila zabava.
A zašto smo bili uspješni. Jer smo bili klapa i istinski voljeli košarku. Evo samo jedan detalj iz posta KOŠNJA KAKVA JE BILA PRVLJE koji sam napisao pred 11 godina, i sve će ti biti jasno..

"Iza devete ure kosilo se više ni. Jok brajne. Kuvalo je, kaj u paklu. Ja razbacaj ono kaj je deda pokosil, pa ravno na košaricu. Sunce pripeklo, mi haklamo. Jebe nam se za vrućinu. Oko podne na becikl, pa na Škorašnik. Prevrni seno prvi put, i brzo nazad na košarku. Opet par hakli, pa na južinu, pa prevrni drugi put seno, pa opet biž haklati. I onda se čudidu kaj smo bili najbolja generacija košarkaši u Ogulinu. Najteže mi je bilo navečer. Znam, svi haklaju, ja spremam seno. Zberi u hrpu, u koluš, pograbi, naloži voz, upregni blago i doma".

Evo ti Boy pravi odgovor. Igrali smo, igrali, igrali, igrali i po danu i po noći. Jer na sreću tada nismo imali internet. U TOM GRMU LEŽI ZEC.

Citat

#3 Veritas 2023-03-23 22:58

Hajde Neso vidis da je ekipi dosadno. Ne zanima njih povijest grada ma koliko si ti to izvrsno odradio. Ekipi manjkaju cetnici, ustase, gradonacelnik, Sdp, Hdz i ostali muljarosi.
Pamtim postove sa preko 200 komentara kada je trebalo nekoga vrijedjati, kada se je trebalo nekome majcice sjetiti, kada je trebalo off topic komentarima amortizirati neku temu.
Kada je rijec o povijesti ovoga grada, ovaj puta o kosarci koja je imala i prvoligasa onda od sto glasa, glasa cuti nije.
Tebi svaka cast ne samo na ovom postu nego na svemu sto pises. Ali ova dva komentara ili zapravo jedan, jer jedan je tvoj odgovor, pokazuju da ekipa pacijenata nije spremna sudjelovati u normalnoj komunikaciji.
Da sada otvoris temu o gradonacelnikovom zaposljavanju bliske rodbine i partijskih drugova ili istom takvom zaposljavanju za vrijeme Hdz-a, vidio bi navale komentara.
Zato nakon ovih par postova o kosarci mogu ti samo reci - uzalud ti trud sviracu. Nemas u ovom gradu za koga svirati..

Citat

#4 Đebedaja 2023-03-24 11:57

Citat ADMIN:

Za Boya

Nije Boy izmišljotina ovo pucanje na pomoćni koš. Radili smo mi i veće gluposti. To nam je bila zabava.
A zašto smo bili uspješni. Jer smo bili klapa i istinski voljeli košarku. Evo samo jedan detalj iz posta KOŠNJA KAKVA JE BILA PRVLJE koji sam napisao pred 111 godina, i sve će ti biti jasno..

"Iza devete ure kosilo se više ni. Jok brajne. Kuvalo je, kaj u paklu. Ja razbacaj ono kaj je deda pokosil, pa ravno na košaricu. Sunce pripeklo, mi haklamo. Jebe nam se za vrućinu. Oko podne na becikl, pa na Škorašnik. Prevrni seno prvi put, i brzo nazad na košarku. Opet par hakli, pa na južinu, pa prevrni drugi put seno, pa opet biž haklati. I onda se čudidu kaj smo bili najbolja generacija košarkaši u Ogulinu. Najteže mi je bilo navečer. Znam, svi haklaju, ja spremam seno. Zberi u hrpu, u koluš, pograbi, naloži voz, upregni blago i doma".

Evo ti Boy pravi odgovor. Igrali smo, igrali, igrali, igrali i po danu i po noći. Jer na sreću tada nismo imali internet. U TOM GRMU LEŽI ZEC.

Nešo, igral sam s jednim našim sugrađaninom, dugonjom pravim, do 21 hakl na jedan koš, davno u srednjoj školi. On već u godinama srednjim nekako nezainteresiran, ja mlad, bahat i nadobudan. Reko sad ću starem pokazat, poderat ga ko vrićicu bonboni.
Jbt, igramo mi ja ledim ko steklin, šutiram probam dvokorak, finta jedna-druga iza leđi, kroz noge, roling...u pm, sve kaj znam sam probla. Stari minimalnim kretnjama, šutira i ko šparoga skuplja odbijance, malo zagradi...21:7 je završila prva, a ni sljedeće 2-3 runde nisu bile niš bolje. Jbg, ja sel na centar i niš, slezena ide van kroz nos, crven ko rak blejim u njega. On lagano pijucka vodu, prilazi i dobacuje: Kajtimisliš, da je haklat šah igrat...previše sam ja košarkaškem daroval slobodneg vremena, da bi sad izgubil. Jeba te pas, bome me prizemljil...al rado se teg uvik sjetim. I sjetim se haklanja u 14h, po suncu najvećem...jbt, poseban gušt, al smo glavinjali po tem suncu...a boje i tu toplinu na koži posebno pamtim. Joj mladosti, ludosti...kamo si utekla

Citat

#5 Nešo 2023-03-24 19:04

ZA ĐEBEDAJU

A ja sam ti Đebedaja doma haklal sa žandarom :lol:

inspektorom Marjanom Turkovićem. Ja i neznam ki je s menom bil, morda Cuni a s Marjanom njegov kompić. Bili oni šetnji, a ja malo pucam na koš. i zajebava Marjan. Kaj je stari, kaj ćeš ti igrat košarku, nemoreš ni pojt a kamo letit. Velim mu ja:

"Slušaj Marjane, nisam baš u kondiciji al ajmo igrat do 11. Dajem ti 10 fore. Odma na početku vodiš 10 nula a igra se do 11. Igramo za gajbu pive.

Ovaj se valja od smija. Kaj je tebi, ti si lud, pa ovo, pa ono i da ne duljim, pristane on.

Za par minuti hakl gotov
11:10 za mene i partnera.

Marijan ni danas kad to u društvu pripovida, nemore dojt k sebi.
Imal je rezon. Jeba ga Nešo, pa da igramo s Jordanom i Kukoćem, zabit ćemo taj jedan koš.

E Jordanu i Kukoću ćeš morda zabit, al meni ne. :lol: