.jpg)
Danas je cvitna nedilja. Baš se i nemorem pofalit da sam bil na Maši. Zaspal sam i sad čekam da mi dica donesedu blagoslovljene maslinove grančice. Već sam pisal o temu, pa sad, kaj velika lenčina, prepisujem od sameg sebe. Pa to onda i ni tako velik grij. Ki je već to čital nek preskoći, a ki ni, nek pročita.
A sad evo male priče o Cvijetnici ili kaj bi mi rekli, Cvitnoj nedilji.
Nikako mi je vavik Cvitna nedilja, dok sam bil mać, bila drag, nikako lip blagdan. Sećam se kad bi deda znal reč:
„Jutri mali počinje Velki tjedan prvlje Vazama. Projt ćeš popodne na Skorašnik i nabrat rožic da se jutri, prije Maše, umijemo u cvitnoj vodi.“
I prošal bi sav sretan s maćom košaricom nabrat rožic. Bilo je već svega. I visibab kulko voliš, i ljubic-beli i plavi, pa onda kaj cekin žuti jaglaci, pišćalice. Bilo je rožic svake fele. Naberem ja punu košaricu, za cel bi Žegar bilo dost, i biž doma.
Drugo jutro, sve kaj sam nabral, baka bi vrgnila va lavor pun vode i va tem sam se onda umival. Onda bi mi lipo obukli svetašnju robicu i poslali na mašu. Nosil sam sobum drenovu grančicu. Pred crikvom bi se sabral narod i velečasni bi blagoslovil drenovu il maslinovu grančicu, kako je već ki imal. I onda smo u procesiji išli u crikvu na Mašu. Blagoslovljena grančica stajala celu godinu uz svetu sliku nad mojim krevetcem a druge, iznad kreveta, na križu, pri baki i dedi, i pri teti i tetku. Jednu je grančicu deda znal odnest i u štalu, a ki put i na njivu. I od tega vrimena, sve je ostalo ko prvlje, samo se grančica više ne nosi u štalu, jer više nigder nima blaga. Ni na njivu, jer su njive zarasle. Al zato, maslinova grančica ko vavik, celu godinu stoji nad naši krevati ili sveti slik. Sve je isto, samo smo mi, zericu drugačiji, zericu stariji.
2. 4. 2023.
Nebojša Magdić
A Neso je kako mi je pricao stari, bio ministrant. Pa je shodno tome bio vise puta u crkvi.
Gori si od mene
Ne more ova država sa takvima napred, a svakim danom ih sve više