ROBINZON KOVA I NJEGOV PETKO

Razočaran svakodnevnim urbanim životom, poznati ogulinski „šaptač psima“, Dalibor Kovačić - Kova, odlučio se je za Robinzonsku avanturu. Poput J.J. Roussova, vraća se prirodi. Već preko 40 dana boravi dan i noć na lijevoj obali jezera Sabljaci.

Tek je u dva navrata otišao kući da bi odgledao dvije tekme hrvatske repke. Za današnje finale posuditi će TV i agregat i odmah po završetku tekme, vratiti će se već uobičajenom načinu života u prirodi. Pošto si nije mogao priuštiti urbanu vilu J. Polonija, Kova je sam improvizirao svoju nastambu. Malo šatora, malo na brzinu sklepane nadstrešnice, malo dnevnog boravka, kuhinja na stalku između dva drveta, hladnjak mu je kanta s vodom ...  i to je to. Da, sakupio je i malo građe za neki sigurniji krov nad glavom. Od civilizacijskih pogodnosti  jedino se nikako nije odrekao pive i  poneke suhomesnate delicije. Ribu sam hvata. Ima svega. Od štuke i šarana do naravno, amura. A da sve bude u Robinzonskom  stilu, tu je i njegov Petko.  Doduše ne zove se Petko već Jasmina, a ako me pogled na Jasminu i moje iskusno oko ne vara, uskoro bi im se mogao pridružiti još netko malen. Ili se možda varam. Bumo vidjeli.

„Kaj Kova nisi mogal ništo drugo izmislit nego baš spati pod drvetom po ovakvem vrimenu“, pitam ga ja.

„Joj ne znate vi kakav je to užitak. Mir, tišina, pravi spokoj. Zabaciš udicu, piješ pivkana i čekaš. Onda malo uređuješ okoliš. Na ovom mjestu kad sam došao bio je deponij smeća i izmeta. Danima sam čistio i pripremao teren. I sada uživam. Kad bacim noću pogled na jezero, kada u daljini vidim svjetla na brani, kada oko tebe pjevaju ptice i čuju se cvrčci pitam se - tko to može platiti“, kaže Kova, onako, s puno zadovoljstva.

Ima i susjede koji su često na svojim „ribarskim čekama“, neki su si improvizirali i malene nadstrešnice i svi se dobro slažu.

Do kada tako, još nije siguran. Ajde, jesen se još može izdržati ali zima, e to je već problem. Jer do Kovinog boravišta ima pola kilometra makadamskog puta kroz polja, i sada baš nije najlakše doći do njega. A kad dođu snijegovi, bojim se da će Kova izgubiti volju za Robinzonskim životom. A do tada, nek uživa. I on, i njegov Petko-Jasmina, i njegovi vjerni četveronožni prijatelji. Ako mislite navratiti do njega, nemojte. Zalutaš čas posla. Ja sam se vozil kroz kukuruze, pa krumpire, pa skoro uletil u jezero, pa u nikakvu lokvetinu. Čast Kovi ali od sve prirode, meni je na Skorašniku nikako najlipše. Imam i ptičice, i crvčke /doduše više ih ne čujem jer sluh mi je v riti / a imam i guža od 150 cm. Pojil sve miše okolo i rastiral druge zmije pa sam miran. Jedino nimam jezero. A i kaj će mi. Ako zaželim, na Sabljaki sam za pet minut. Ali ipak moram priznati da je Kova dobro izabral. Samo treba vidit, do kad će izdržat.

Danas nešto slabo grize

Mamci uvijek spremni

Robinzon Kova i njegov Petko

Dnevni boravak

Kuhinja u grmlju

Motorka - jbg. mora biti i malo civilizacije.

Hladnjak Bosch...

Piva. Još jedan ustupak civilizaciji

Druga strana jezera čeka svoj restoran. Do kad ?

Bez nogometa se ne može.

Danas nema ribe. Dobar je i jeger na žaru.

Sponzor

Ki to more platit.

Susjedova "vikendica" - Novokmet-Jelinić

Od ribe danas ništa. Eventualno sardine u konzervi...

Noćna idila - svjetla Sabljaka

Photo by Neso-Skorašnik

15. 7. 2018.

Nebojša Magdić