KI ĆE S KIM. JOJ, TREBA TO IZDURAT.

Ovo više ni normalno. Svi popizdili. Sve sami politički oksimoroni. Slažu se nemoguće političke ljubavne veze. Duraju dok veliš keks. Traju ko ševa klinca od šesnaest godin – deset sekundi. Pa brže išći novu udavaču. I brže je ženi, jer čekadu u redu ovi iz Adezeja, iz Moremo a nemoremo, iz Mosta, iz Domovinskega preokreta, čekaju Sdpejci……. Ma svi bi se ženili, al' svati moraju bit na broju. Barem 76.  Da moredu napravit Vladu. Pa da nam onda lipo  krojidu gaće. Pokojna legenda Mladen Delić, s nebeskih visina kliče:  „Ludnica, šta je ovo“.

Pa ništo optem, moram napisat. Pa se svetim stari mudrih Rimljani, il ako volite Latini, i njiove izreke:

Repetitio est mater studiorum. Za one ki pri dragem prof. Barčiću nisu učili latinski, moram prevest–„ponavljanje je majka učenja“. Pa se malo ponavljam.

19,oo je sati. Dnevnik na svim mogućim televizijama. Ne možeš pobjeći, da ga j…š. Nemam snage više gledati politički teatar apsurda, u kome  tražimo nove guze, za stare fotelje, u časnome hrvatskome Saboru. Ili, manje časnom. Stvar gledanja. Vrijeme tmurno, kišovito, sumorno. Proljeće u svojoj jesenskoj verziji, puno magluštine i depresije. I proljeće prvog cvijeta, što strahuje od nenadanih snjegova. Vrijeme jebeno za metereopate. A u Lijepoj našoj, svi takvi. Nikakvi. Hipohondri sa hrpom bolesti. Očajnici bez nade, bez cilja. Zombiji tumaraju ulicama pustih gradova. Bože, što će biti s ovom državom tako savršene vrhunske korupcije, političke trgovine, lažnih obećanja, prostakluka i primitivizma s najviših položaja.  Što će biti s nama.  Apocalypse Now, što bi rekao Kapola. Il' Cappola.

Teško mi gledat, keg' vraga to peridu.

Idem se popišat, vrnem se nazad, a ono, više u Otađbinskem pokretu, nima onega Kolakušića. A malo prije bil tuj. Od Pokreta napravil preokret. Zovedu ga nazad, al on ne obajdira. Ode i viče: Neće meni nitko j…t.

Zove me žena:

„Ajde mro jedna, baci ko drvo u peć, zima mi je kaj pas“.

Bacim drvo i dok sam se vrnil,  kad s Mosta, ravno u vodu na vrh glave, upade onaj klamponja Raspudić, a njegova se Mare nama bacila zanjim. I plivadu dalje od Mosta sami. Onako „po pasji“. A ona brunda ništo o pobačaju i viče – pozdravite mi Miletića !!!. Vidimo se va Saboru. A predcednik Petrov se beči:
„Jutri svi k meni u ordinaciju. Na pregled“.

U tem sranju, i  Zoki se počel minjat. Javil se na tem fejsu a nikom da bi rekal da je „stajska muva“ ili „gangsterska družina“ ili „nepismena seljačina“. Ne mogu verovat kako se prominil. Kaj ovo vrime. Kaj voda u načka. 

I još je povidaldal da će pustit da Rafali letidu iznad Zagreba. A prvlje to ni dal. Zabranil. I još rekal da neće bit mandatar. Dosta mu je bit predsjednik. Sad samo čekam, da mesto pionira, bude va crikvi ministrant.

Stalno se u ti njiovi dogovori, ništo minja. Malkoca su zajedno, malkoca se dilidu, pa se sve malo nećkam pojt posrat. Jerbo se bojim, kad se vrnem sa šekreta, a ono se čapili i zagrlili Plenki i Grbin. Plešedu sretni i mašu s onim čudnim barjakom kaj ima boje duge. I delaju svadbu za Sabor.  Kumovi im nesuđeni gazde Vlade – Grmoja i Benčićka.

A venčat će ih Pupovac i Penava. U crkvi Jehovinih svedoki.

I na kraju, ruku na srce. U ovoj općoj političkoj gunguli,  najljepše je onima koji se nisu svrstali ni na jednu stranu. Oni mirno sjede u svojim foteljama, klopaju kokice i piju pivo. Njima ova politička sapunica dođe ko melem na ranu. Ma jebeš „Kumove“, „ Brak na prvu““, „ Život na vagi“ i sve turske sapunice. Naš autohtoni, hrvatski „Big brother, glavni je hrvatski hit.  A scenarijo je genijalan.  Sve si mislim, bilo bi dobro da se sklada i opera na tu temu. Sada, ne znam da li će libreto pisati Plenki ili Zoki. Ili možda ona što je prodavala ispod ruke petarde, i onako usput studirala 18 godina. A može libretom pozabaviti i Pupi. On je tu  iznimno vješt. Ili, da se ne zajabavamo, nek pišu svi zajedno. Sasvim svejedno. Premijera te hrvatske opere bila bi i trenu rasprodana, a mogla bi se organizirati i  turneja širom stare umorne Europe, kako bi svi vidjeli, kakvi se politički lumeni rađaju od Prevlaka pa sve do Dunava.

Bog i fala i nemojte kaj zamerit.

 

25. 4.2024.

Nebojša Magdić